Чланци

  •  


  • 31. мај 2009.

    БЕОГРАЂАНИН КОЈИ ЈЕ ДОВЕО ЕЛИТУ КУВАРА У СРБИЈУ

    Ђорђе зна шта воле да једу шефови држава


  •  

  •  








  • Ђорђе Костић: Оружје српског народа да буду кутлаче

    Међународни кулинарски судија Ђорђе Костић један је од најбољих кувара Србије, а његове идеје део су изгледа и начина рада 30 ресторана у свету. Један је од оснивача и иницијатор идеје одржавања Међународног шампионата у руском Чељабинску, али и да Србија први пут буде домаћин Четвртог светског такмичења шефова кухиња.

    Прошле године је у Казахстану одржано Треће светско такмичење шефова кухиња и домаћин је за овај четврти требало да буде Гватемала. Међутим, Костић је устао и замолио садашњу председницу Асоцијације кувара Гватемале Гертруду Моралес да Србија добије овај шампионат, желећи да на тај начин домаћој гастрономији обезбеди виши ниво.

    Убедио сам је рекавши јој да „оружје српског народа убудуће треба да буду кутлаче и да је доста са ратовима, те да треба да нам пруже прилику да покажемо шта умемо”. Моја земља и мој народ заслужују да као и друге кухиње имају своје место у другим међународним круговима прича наш саговорник.

    Познато је, додаје он, да културу једног народа одражава и култура на тањиру. Зато су гастрономи ти који могу нешто да ураде, сваки за своју земљу. Костић преко 30 година учи идући по такмичењима и шампионатима и труди се да прати трендове. Мада, уз све то, ипак у свако јело дода помало „српског”.

    Није поента у великој количини меса на тањиру, ако ће после тога да нас боли стомак. Тајна доброг кувања је у добром расположењу и знању шта сме, а шта не сме да се комбинује од намирница. Ако мајстор то зна, онда ће од мало састојака да направи врло укусно и пријатно јело. Као млађи, знао сам да код другара из фрижидера од мало намирница направим добар оброк - каже Костић.

    Очевим стопама

    Ђорђе живи у двособном стану на Новом Београду са ћерком Тамаром (21). Тамара је студент хотелијерства и туризма на факултету „Сингидунум”. Она му је, каже, највећи успех у животу. Још увек осећа бол због љубави која се угасила смрћу супруге Живане 2002. године. Није се поново женио и не верује да ће.

    Ширак и морски плодови

    Костић је недавно направио концепцију ресторана у резиденцији председника Азербејџана, а кувао је још и за председника Украјине, председника Турске, некадашњег председника Француске Жака Ширака. Није радио за српске политичаре јер се веома брзо мењају и немају сталне људе који би им организовали пријеме, ручкове, вечере… Међутим, оно што је познато, тврди Костић, јесте то да је на таквим скуповима услуживање углавном протоколарно. А то значи да се служи оно што одређени председник воли. Тако нам је открио да председник Азербејџана не воли морске плодове, али да зато воли слатку питу од сремског сира, док Ширак више воли морске плодове и свеже поврће…

    Хонорари за које је радио били су веома различити. Дешавало се да ради за 100 и 200 долара месечно, али је добио и 8.000 евра за идеју. То је био бонус за добар савет газди хотела у Чељабинску да отвори још један објекат, а тај новац је касније Костићу добро дошао да реши стамбено питање у Београду.

    Судећи по томе за кога је све радио, не изненађује што је проглашен човеком године у чељабинској области Русије, а поред тога је и почасни члан асоцијације Казахстана и Азербејџана. Добио је знак достојанства Руске асоцијације кувара, почасни је председник Асоцијације шефова кувара Србије, од Удружења привредника Ниша добио је Златну плакету, од немачке Асоцијације кувара признање…

    Нешто због тога што је и сам успешан, а делом и због тога што један велики број његових мушких колега доминира у кулинарству, Костић сматра да су мушкарци бољи кувари, док су жене боље за „хладну кухињу” или посластичарство. Али, упркос томе, због силних обавеза ретко стиже код куће да спреми храну.

    Маг Русије

    Учио је најпре за конобара у средњој Туристичко-угоститељској школи у Београду, где се и родио. Пошто не подноси кравату, одустао је од идеје да буде конобар и у истој школи завршава за кувара, што га је одувек више занимало. На Факултету хотелијерства у Бихаћу стекао је и диплому 5. степена.

    После рата одлази из Србије и шансу за посао тражи у Мађарској. Тамо је провео две године у ресторану „Адриа”, али се вратио у Београд. Радио је као управник у „Стецо” ресторану 1997. године, одакле је прешао на сплав „Бахус”. 

    Када му је 2002. умрла супруга Живана, остаје сам са ћеркицом Тамаром. Одлази у Москву где почиње као шеф кухиње ресторана „Бизнис клуб” српских привредника, али и стиче титулу „маг Русије”. Одатле, кад су му наше газде мало досадиле, одлази у Јекатеринбург где почиње да ради као мајстор-кувар и да обучава друге. Данас је његов ученик Игор Тумаркин, један од посластичара које је он обучавао, троструки првак Русије. И ученик Александар Лесцук донео је Златну медаљу Русији на међународном шампионату у Истанбулу. Последњих 15 година бави се „осмишљавањем” нових објеката у југоисточној Европи. У граду Арије код Москве по његовом концепту направљен је објекат који има кухињу, пицерију и коктел бар са музиком. Костић је управо завршио и обуку запослених у хотелу у Башкири. А тренутно је на релацији Београд – Азербејџан, где треба да опреми два штанда на отвореном угоститељском простору, које тамо зову food court.

    Слађана Васић

    Чланци

Партнери

Место за банер партнера асоцијације

Пријатељи

Место за банер пријатеља асоцијације

Место за банер пријатеља асоцијације